Refleksija sa TESi konferencije #2 Planiranje mobilnosti: Imamo li dovoljno stručnih osnova za odluke?

Šta smo poneli sa konferencije TESi?  /  Četiri priče za razgovor u CEPLAS-u

PLANIRANJE MOBILNOSTI: IMAMO LI DOVOLJNO STRUČNIH OSNOVA ZA ODLUKE?

PRIČA 2/4

Jedna od važnih tema TESi konferencije bila je perspektiva Planova održive urbane mobilnosti (POUM), posebno u svetlu aktivnosti na njihovoj široj primeni u Srbiji.

POUM predstavlja značajnu priliku za integrisano, strateško i participativno planiranje mobilnosti. Međutim, njegov razvoj otvara i pitanja o mestu postojećih instrumenata saobraćajnog planiranja, pre svega saobraćajne studije.

POUM i saobraćajnu studiju ne treba posmatrati kao konkurentske dokumente. Njihove uloge mogu i treba da budu komplementarne.

Savremena saobraćajna studija odavno nije samo dokument zasnovan na tradicionalnim proračunima i prognozama. Ona se razvijala zajedno sa metodama istraživanja, transportnim modelima, analizom scenarija i višekriterijumskim vrednovanjem rešenja. Zato njeno mesto u sistemu planiranja ne treba braniti pozivanjem na tradiciju, već pokazivanjem njene savremene analitičke vrednosti.

Potrebno je jasnije definisati odnos POUM-a i saobraćajne studije, njihovo mesto u domaćem planskom i regulatornom okviru, kao i nivo saobraćajnih istraživanja i analiza koji bi trebalo da prati različite vrste planske dokumentacije.

Kada planiramo novu namenu prostora, menjamo ulične profile, uvodimo biciklističku infrastrukturu ili donosimo odluke koje značajno utiču na kretanje ljudi i robe, moramo znati na kojim podacima, pretpostavkama i analizama se takva rešenja zasnivaju.

To ne znači da je za svaku intervenciju potrebna obimna studija ili složen transportni model. Obim i detaljnost istraživanja moraju biti primereni značaju, složenosti i mogućim posledicama odluke.

Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti mestu i ulozi saobraćajnih istraživanja i analiza u izradi prostorne i urbanističke planske dokumentacije. Odluke o nameni i intenzitetu korišćenja prostora, razvoju ulične mreže, javnog prevoza, pešačke i biciklističke infrastrukture, kao i o parkiranju, moraju se zasnivati na odgovarajućem poznavanju postojećih i budućih potreba za kretanjem. Zato je važno jasnije definisati kada su saobraćajna istraživanja i analize neophodni, kakav treba da bude njihov obim i nivo detaljnosti i na koji način njihovi rezultati treba da utiču na oblikovanje planskih rešenja. Saobraćajna analiza ne bi smela da bude samo naknadna potvrda već definisanog rešenja, već sastavni deo procesa njegovog nastajanja.

Sa tim su neposredno povezana i pitanja razvoja domaćih metodoloških smernica, utvrđivanja i primene faktora generisanja kretanja, unapređenja kvaliteta i dostupnosti saobraćajnih podataka, kao i jasnijeg definisanja mesta i svrsishodne primene transportnih modela. Sve su to važni preduslovi za planiranje zasnovano na podacima, stručnoj argumentaciji i pouzdanoj proceni posledica predloženih rešenja.

To su teme o kojima nam je potreban kontinuiran stručni dijalog, ali i sposobnost da iz tog dijaloga proisteknu konkretni predlozi za unapređenje prakse što se i postavlja kao zadatak našeg Udruženja.

U narednoj priči: kako stručni argumenti mogu snažnije da učestvuju u oblikovanju nacionalnih politika i lokalnih odluka?