Refleksija sa TESi konferencije #1 Saobraćajna struka ima znanje. Ima li dovoljno uticaja?

Šta smo poneli sa konferencije TESi?  /  Četiri priče za razgovor u CEPLAS-u

SAOBRAĆAJNA STRUKA IMA ZNANJE. IMA LI DOVOLJNO UTICAJA?

PRIČA 1/4

Nedavno održana konferencija TESi bila je prilika da se ponovo okupimo, razmenimo stručna iskustva i razgovaramo o pitanjima koja oblikuju budućnost saobraćaja i mobilnosti u Srbiji. Pored izlaganja, panel-diskusija i predstavljanja radova, posebno dragoceni bili su razgovori sa kolegama — kako tokom zvaničnog programa, tako i u pauzama, kada se često otvaraju teme za koje u formalnim diskusijama nema dovoljno vremena.

Upravo ti razgovori podstiču na razmišljanje o nekoliko pitanja koja prevazilaze pojedinačne teme konferencije. Kakva je danas uloga saobraćajnih inženjera u Srbiji? Koliko učestvujemo u donošenju odluka koje oblikuju naše gradove i svakodnevnu mobilnost? I, možda najvažnije, šta sami možemo da uradimo da unapredimo položaj i uticaj naše struke?

Stručno znanje nije dovoljno ako ne učestvujemo u odlučivanju.

Saobraćajni inženjeri danas raspolažu razvijenim metodama istraživanja, analize i modeliranja saobraćajnih sistema. Imamo znanje i alate koji nam omogućavaju da razumemo složene probleme, ispitujemo alternativna rešenja i procenjujemo njihove posledice.

Ipak, postavlja se pitanje koliko se to znanje zaista koristi u procesima odlučivanja.

U praksi se susrećemo sa situacijama u kojima se važne odluke o razvoju gradova, nameni prostora, uličnoj mreži, javnom prevozu, pešačkoj i biciklističkoj infrastrukturi donose bez dovoljno rane i sadržajne saobraćajne analize. Saobraćajni inženjeri neretko se uključuju tek kada su ključne planske pretpostavke već definisane, pa se od njih očekuje da tehnički razrade ili provere prethodno izabrana rešenja.

Poseban izazov predstavlja položaj saobraćajne struke u lokalnim samoupravama. U pojedinim sredinama nema dovoljno zaposlenih sa odgovarajućim saobraćajnim obrazovanjem, dok su tamo gde postoje njihove aktivnosti često usmerene na operativne i administrativne poslove, uz ograničeno učešće u strateškom planiranju.

To nije samo pitanje profesionalnog položaja saobraćajnih inženjera. Odluke donete bez odgovarajuće stručne osnove mogu imati dugoročne posledice po bezbednost, pristupačnost, kvalitet javnog prostora, troškove infrastrukture i kvalitet života građana.

Problem, dakle, nije samo koliko su saobraćajni inženjeri angažovani, već kada se uključuju, o čemu odlučuju i koliko njihovi stručni argumenti zaista utiču na konačna rešenja.

Razgovor o položaju saobraćajnih inženjera ne bi bio potpun ako ne bismo prepoznali i sopstvenu odgovornost.

Stručni autoritet ne podrazumeva se samo na osnovu diplome ili poznavanja određenih metoda i alata. On se gradi kontinuiranim usavršavanjem, kvalitetom rada, sposobnošću da se stručni argumenti jasno predstave i spremnošću na saradnju sa drugim profesijama. Ne treba, međutim, zanemariti ni pitanje motivacije i spremnosti naših kolega da se aktivnije uključe u procese planiranja i odlučivanja. Razlozi za uzdržanost ili povlačenje mogu biti različiti — od već postojećih profesionalnih obaveza do obeshrabrenosti iskustvima u kojima njihov stručni doprinos nije bio dovoljno uvažen. Važno je da te razloge razumemo, a ne da ih unapred tumačimo kao nedostatak zainteresovanosti ili profesionalne odgovornosti.

Posebnu odgovornost imaju oni koji učestvuju u obrazovanju, stručnim edukacijama i usavršavanju budućih inženjera. Privilegija prenošenja znanja istovremeno nosi i obavezu da buduće i mlade saobraćajne inženjere pripremamo za stvarne izazove profesionalnog rada. Pored tehničkih i analitičkih kompetencija, moramo im pomoći da razviju sposobnost interdisciplinarne saradnje, argumentovane komunikacije, razumevanja institucionalnih procesa i profesionalne odgovornosti.

Moramo ih učiti ne samo kako da dođu do stručnog rešenja, već i kako da objasne njegov značaj, prepoznaju njegova ograničenja i zastupaju ga u javnom interesu.

I sami moramo nastaviti da učimo. Razvoj digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije ubrzano menja način na koji radimo. Svesni smo da će tehnički alati, analitičke metode, obrada velikih količina podataka, pa i pristup relevantnim bazama podataka, postajati sve dostupniji, jednostavniji za korišćenje i finansijski pristupačniji. Ono što je donedavno zahtevalo značajna ulaganja u softver, opremu i specijalizovane resurse, sve češće će biti moguće realizovati uz znatno manje troškove.

Naravno, kvalitetno prikupljanje i tumačenje podataka, kao i pouzdana primena analitičkih metoda, i dalje će zahtevati znanje, vreme i odgovornost. Ali dostupnost tehnologije sama po sebi ne znači i sposobnost da se prepoznaju pravi problemi, postave odgovarajuća pitanja, kritički protumače rezultati i donesu kvalitetne odluke.

Upravo tu je prostor u kom stručnost saobraćajnog inženjera mora da dobije još veći značaj — ne samo u pronalaženju tehnički mogućih rešenja, već u razumevanju njihovih posledica i argumentovanom zastupanju onih koja najbolje služe javnom interesu.

Međutim, bilo bi pogrešno zaključiti da će unapređenje naših kompetencija samo po sebi obezbediti odgovarajuću ulogu struke u odlučivanju.

Postoje okolnosti u kojima ni najbolje obrazovanje, ni kvalitetna analiza, ni jasno predstavljeni argumenti nisu dovoljni. Ako se odluke donose pre stručne rasprave, ako se od stručnjaka očekuje samo potvrda već izabranih rešenja ili ako stručni kriterijumi nisu presudni u odlučivanju, prostor za stvarni profesionalni doprinos ostaje ograničen.

Zato odgovornost mora biti obostrana. Na struci je da razvija znanje, integritet, sposobnost saradnje i spremnost da ponudi kvalitetna rešenja. Na institucijama je da obezbede uslove u kojima će takva rešenja moći da budu pravovremeno razmotrena i odgovorno vrednovana.

Stručnost je odgovornost onih koji je poseduju, ali stvaranje uslova da se ona uvaži jeste odgovornost institucija.

Posebno je značajno što se u više razgovora na konferenciji Udruženje CEPLAS pominjalo kao moguće mesto okupljanja kolega i pokretanja zajedničkih stručnih inicijativa. Takva očekivanja su ohrabrenje, ali i poziv na odgovornost predstavnika Udruženja.

U narednoj priči: kako se ova pitanja prelamaju kroz POUM, saobraćajne studije i saobraćajna istraživanja u urbanističkom planiranju?