Refleksija sa TESi konferencije #4 Ne moramo misliti isto da bismo delovali zajedno

Šta smo poneli sa konferencije TESi?  /  Četiri priče za razgovor u CEPLAS-u

NE MORAMO MISLITI ISTO DA BISMO DELOVALI ZAJEDNO

PRIČA 4/4

Za završetak ovog serijala priča ostaje ono što je među najvrednijim utiscima sa TESi konferencije: otvoren razgovor, uključujući i razgovore u kojima se nismo slagali.

Jedan od najvrednijih utisaka sa TESi konferencije jesu otvoreni razgovori sa kolegama, uključujući i one u kojima nismo delili ista mišljenja.

Različitost stručnih pogleda nije prepreka zajedničkom delovanju, već njegova prednost, pod uslovom da postoji spremnost da saslušamo argumente jedni drugih.

To je jedna od temeljnih vrednosti univerziteta, ali bi morala da bude i odlika naše stručne zajednice.

Ne moramo svi isto misliti o mestu POUM-a i saobraćajne studije, obimu potrebnih analiza, ulozi transportnih modela ili mogućnostima saradnje sa institucijama. Važno je da o tome razgovaramo, da argumentovano preispitujemo sopstvene stavove i da budemo spremni da ih menjamo kada za to postoje dobri razlozi.

Zajednički stručni stavovi ne bi trebalo da budu polazna pretpostavka našeg okupljanja, već rezultat otvorenog i odgovornog dijaloga.

Upravo zato u CEPLAS-u vidimo mogućnost da stvorimo prostor u kojem će se povezivati kolege sa univerziteta, iz projektantskih i konsultantskih organizacija, javnog sektora i lokalnih samouprava.

Ne zamišljamo Udruženje kao mesto koje unapred ima odgovore na sva pitanja, niti kao organizaciju koja treba da govori umesto svih saobraćajnih inženjera. Vidimo ga kao platformu koja može da pokrene razgovor, okupi različita iskustva, podstakne razvoj zajedničkih stručnih stavova i ponudi institucijama konkretne predloge i saradnju.

Razgovori tokom TESi konferencije učvrstili su uverenje da za takvim povezivanjem postoji potreba.

Želeli bismo da, u narednom periodu, kroz CEPLAS i uz učešće što šireg kruga zainteresovanih kolega, otvorimo razgovor o prioritetnim pitanjima naše struke. Iz takvog rada mogle bi da proisteknu i konkretnije stručne inicijative prema nadležnim institucijama, kao i novi oblici podrške lokalnim samoupravama.

Ne očekujemo da ćemo se o svemu odmah složiti, niti da jedno udruženje može samostalno da reši probleme koji su se godinama nagomilavali. Ali verujemo da možemo da ponudimo ono što nam je potrebno: kontinuitet stručnog dijaloga, spremnost na saradnju i sposobnost da svoje znanje pretvaramo u konkretne predloge.

Od institucija s pravom očekujemo da otvore prostor za pravovremeno i ravnopravno učešće saobraćajne struke u odlučivanju. Istovremeno, na nama je da pokažemo da smo spremni da se organizujemo, unapređujemo sopstvene kompetencije i preuzmemo deo odgovornosti za promene koje zagovaramo.

Ne tražimo snažniju ulogu saobraćajne struke samo radi njenog profesionalnog položaja. Želimo da njeno znanje bude bolje iskorišćeno u donošenju odluka koje utiču na bezbednost, mobilnost, razvoj gradova i kvalitet života građana.

Ako je jedna od poruka TESi konferencije bila da nam je potrebno više zajedničkog delovanja, onda bi prvi korak mogao da bude sasvim jednostavan — da nastavimo da razgovaramo, slušamo jedni druge i okupljamo se oko pitanja koja su važna za našu profesiju i društvo.

Pre nego što struka uspe da govori zajedničkim glasom prema institucijama, mora da bude spremna da čuje različite glasove unutar sebe.